МУРИНО - НИ СЕЛО НИ ВАРОШИЦА Пише проф.др Марко Кнежевић

МУРИНО - НИ СЕЛО НИ ВАРОШИЦА

Пише проф.др Марко Кнежевић

Оригинални топоним, како изговарају локални житељи, гласи Мурина, а не Мурино. Мурињани се и данас питају, откуда званични назив Мурино. Покушавали су да га преименују у Мурина али безуспјешно

Неко Мурино назива варошицом а неко селом. У праву су и једни и други. Да ли је варошица или село није дефинисано ни урбанистичким плановима. У њима Мурино је насеље. Најновијим Просторно-урбанистичким планом општине Плав до 2020. године насеље Мурино је у општинској мрежи насеља дефинисано као секундарни општински центар, а по републичком Просторном плану као локални, односно мјесни центар, са најосновнијим потрабама снабдијевања становништва. Мурино није се развило ни као неки неки регионални центар.

Географски положај Мурино између општина Плав и Андријевица, као и укидање Полимске општине, негативно су утицаали на урбани развој овог насеља. Територијалном организацијом, приликом оснивања општина Плав и Андријевица, Плаву је припао јужни дио територије Полимске општине (данас МЗ Мурина, Брезојевице и Велика), а Андријевици сјеверни дио, од потока Шеремет до клисуре Сућевске. Тиме су изгубљене све шансе за повратак статуса Полимске општине. У муринском дијелу Полимља смањени су и територија и број становника а тиме и могућности урбаног развоја Мурино.

Готово једини елеменат који чини Мурино урбаним насељем је комунална инфраструктура (путеви, водовод, канализација, електрична мрежа, телекомуникације ), мада је и она на ниском степену развоја. Од осталих елемената треба поменути пошту, здравствену амбуланту, дом културе, осмогодишњу школу. Мурино је 1975. године имало пекару, месару, обућараску радњу и берберницу. Као транзитном мјесту услуге туристиима пружале су двије гостионе. Нудиле су домаће специјалитете и услуге преноћишта. Данас нема ништа од тога. Чак шта више не постоји ни ћевапџиница, па власници овдашњих кафића путују у Плав (11 км) да за госте донесу наручене ћевапе. Хотел "Сјекирица" са 12 лежаја срушен је у НАТО бомбардовању 1999. и није обновљен. Због наведених елемената и нешто јавних служби Мурино се не третира као село,али га селом чине претежно пољопривредна функција и релативно мали број становника, по попису 2011.укупно 472..

Урбани развој Мурине кочили су и даље коче бројни фактори, нарочито недостатак инвестиција, запостављеност, незапосленост становништва, нереализовани урбанистички планови и демографско пустошење насеља. Ниједан урбанистички план није реализован. Првим детаљним планом 1980-1985 предвиђена је била изградња мотела са 30 лежаја и кампа за 30 мјеста, као и двије стмбане зграде, једна са 8, а друга са 12 станова. Све то, као и најновији детаљни урбанистички план, остали су празно слово на папиру.

Матична основна-осморазредна школа у Мурино још постији, али се и она постепено гаси о чему свједоче подаци да је некада имала око 900 учаника а данас је спала на испод 100. То је последидца дрмографског колапса који је захватио ово као и друга насеља муринског Полимља.